Strastveni poduhvati često počinju u garaži. U jednoj takvoj garaži Peter Orinski je pre 34 godine razvio i izgradio prvi dečji loft krevet za svog sina Feliksa. Postavio je veliki naglasak na prirodne materijale, visok nivo bezbednosti, preciznu izradu i fleksibilnost za dugoročnu upotrebu. Dobro osmišljen i svestran sistem kreveta bio je toliko dobro prihvaćen da je tokom godina doveo do osnivanja uspešnog porodičnog preduzeća Billi-Bolli sa stolarskom radionicom istočno od Minhena. Kroz intenzivan dijalog sa svojim kupcima, Billi-Bolli neprestano razvija svoju ponudu dečjeg nameštaja. Zato što su zadovoljni roditelji i srećna deca naša motivacija. Više o nama...
Deci je potrebno da se igraju – nekoliko sati svakog dana, što je moguće samostalnije i neometanije, u društvu drugih dece, kako u zatvorenom, tako i na otvorenom. Svako ko misli da je igra beskorisno provođenje vremena, besmislena dečja igra ili puka površnost, greši. Igra je najuspešniji obrazovni i razvojni program, najviši oblik učenja i najbolja nastavna metoda na svetu! Saznajte zašto ovde.
Autorka Margit Franc, autorka knjige "Danas, samo ponovo igranje – i mnogo učenja u tom procesu!"
Ljudi su "Homo sapiens" i "Homo ludens", odnosno mudra i razigrana bića. Igranje je verovatno jedna od najstarijih kulturnih tehnika poznatih čovečanstvu. Ljudi dele svoj instinkt za igru sa mnogim drugim sisarima. Pošto je ovo ponašanje rezultat evolucije, nagon za igrom je duboko ukorenjen u ljudima. Nijedno ljudsko dete ne treba podsticati, motivisati ili moliti da se igra. Ono jednostavno igra – bilo gde i bilo kada.
Kao jesti, piti, spavati i lična nega, igranje je osnovna ljudska potreba. Za progresivnu pedagoginju Mariju Montesori, igranje je dečiji posao. Kada se deca igraju, oni su ozbiljni i usredsređeni na svoje igračke. Igranje je glavna aktivnost deteta i takođe odraz njegovog razvoja. Samostalna igra na mnogo načina podstiče procese učenja i razvoja dece.
Nijedno dete ne igra se s namerom da nauči nešto korisno. Deca vole da se igraju jer je to zabavno. Uživaju u samostalnom delovanju i u osećaju sopstvene efikasnosti. Deca su prirodno znatiželjna, a znatiželja je najbolja metoda učenja na svetu. Neumorno isprobavaju nove stvari i pri tom stiču dragoceno životno iskustvo. Igrajuće učenje je prijatno, holističko učenje jer uključuje sva čula – čak i takozvane besmislice.
Suštinska funkcija aktivnog igranja je treniranje mladog tela. Mišići, tetivi i zglobovi se jačaju. Pokretni nizovi se isprobavaju, koordinišu i uvežbavaju. Na ovaj način postaju moguće sve složenije akcije. Radost kretanja postaje pokretačka snaga zdravog razvoja, omogućavajući razvoj svesti o telu, kontrole nad telom, samopouzdanja u pokretu, izdržljivosti i performansi. Fizički napor i emocionalno angažovanje izazivaju celu ličnost. Sve ovo podstiče sveobuhvatan razvoj ličnosti. Avanturistički i igrački kreveti takođe mogu dati značajan doprinos. To je naročito zato što "trening" traje svakodnevno i usput.
Ono što se na prvi pogled može činiti kao protivrečnost, zapravo je kombinacija iz snova, jer je igra najbolji mogući način da se podstakne razvoj dece. To je najosnovniji oblik učenja u detinjstvu. Deca shvataju svet kroz igru. Istraživači koji proučavaju igru i detinjstvo pretpostavljaju da dete mora da je samostalno igralo najmanje 15.000 sati do polaska u školu. To je oko sedam sati dnevno.
Kada posmatramo decu kako se igraju, iznova i iznova možemo videti kako obrađuju svoje utiske kroz igru. Igre uloga im omogućavaju da izvode srećna i radosna iskustva, ali i tužna i zastrašujuća. Ono čime se dete igra ima značenje i značaj za njega. Manje je reč o postizanju određenog cilja ili rezultata. Mnogo su važniji proces igre i iskustva koja mogu steći sami sa sobom i sa drugim decom u igri.
Mešovita grupa za igru, u kojoj se igraju deca različitih uzrasta i polova, pruža idealan razvojni okvir za socijalno učenje. Kada se deca igraju zajedno, moraju da smišljaju različite ideje za igre. To od njih zahteva da se dogovaraju, postavljaju pravila, rešavaju sukobe i pregovaraju o mogućim rešenjima. Moraju da stave svoje potrebe u drugi plan u korist ideje za igru i same grupe kako bi se uopšte mogla razviti zajednička igra. Deca teže društvenoj povezanosti. Žele da pripadaju grupi za igru i time razvijaju nova ponašanja i strategije koje im omogućavaju da osete pripadnost. Igra otvara put ka sebi, ali i od sebe ka drugom i ka grupi.
Deca kroz igru stvaraju svoju sopstvenu stvarnost. Ništa nije nemoguće – njihova živa mašta čini gotovo sve mogućim. Mašta, kreativnost i igra su neodvojivi. Dečija igra je i složena i maštovita. Ona se neprestano rekonstruiše. Tokom igre često se javljaju problemi koje treba rešiti. Potraga za rešenjima je suštinski deo igre. Ovo učenje zasnovano na otkrićima predstavlja aktivno prisvajanje sveta za sopstvene potrebe.
Igranje je veoma važno za prijateljstva i međukulturne i međujezičke kontakte. Dečja soba je mesto gde se ostvaruje socio-kulturna raznolikost. Igra je ključ susreta i interakcije. Kroz igru deca se uvode u svoju kulturu i uspostavljaju kontakt jedni s drugima, jer u igri sva deca govore isti jezik. Otvorenost dece prema drugima i interesovanje za nove stvari prevazilaze granice i omogućavaju razvoj novih obrazaca odnosa.
Deca imaju pravo na slobodno vreme, rekreaciju i igru. Ovo pravo na igru je utvrđeno u članu 31 Konvencije UN o pravima deteta. Komitet UN za prava deteta naglašava da igra dece treba da bude nezavisna i manje usmeravana od strane odraslih. Zadatak ustanova za negu dece jeste da omoguće deci da se neometano igraju u stimulativnim okruženjima, kako u zatvorenom, tako i na otvorenom. Nastava zasnovana na igri omogućava devojčicama i dečacima da razviju svoje veštine igre i omogućava roditeljima da vide koliko dobro se njihova deca razvijaju kroz igru.
Prvobitno objavljeno u časopisu kindergarten heute, 10/2017, str. 18-19
Vešto istraživan i praktičan priručnik Margit Franc "Heute wieder nur gespielt – und dabei viel gelernt!" (Samo sam se danas igrao – i pri tom mnogo naučio!) istražuje značaj dečije igre. On pomaže vaspitačima da ubedljivo pokažu roditeljima i široj javnosti ogromne obrazovne koristi "pedagogije za igru".
Kupite knjigu
Margit Franc je vaspitačica u vrtiću, sertifikovana socijalna pedagoginja i sertifikovana pedagoginja. Bila je direktorka vrtića, istraživačka asistentkinja na Univerzitetu primenjenih nauka Darmštadt i obrazovna konsultantkinja. Danas radi kao slobodna stručna konsultantkinja, autorka i urednica časopisa "PRAXIS KITA".
Veb-sajt autora
