10 razloga za besplatno igranje

1. Igranje je nešto sa čime se deca rađaju

Čovek je „Homo sapiens“ i „Homo ludens“, odnosno mudra i razigrana osoba. Sviranje je verovatno jedna od najstarijih ljudskih kulturnih tehnika. Ljudi svoj instinkt za igru dele sa mnogim drugim sisarima. Pošto je evolucija stvorila ovakvo ponašanje, poriv za igrom je duboko ukorenjen u ljudima. Nijedno ljudsko dete ne treba stimulisati, motivisati ili tražiti da se igra. Lako je igrati - bilo gde, bilo kada.

2. Igranje je osnovna potreba deteta

Kao i jelo, piće, spavanje i briga, igra je osnovna ljudska potreba. Za reformsku vaspitačicu Mariju Montesori igra je delo deteta. Kada se deca igraju, pristupaju svojoj igri ozbiljno i koncentrisano. Igra je osnovna aktivnost deteta i istovremeno odraz njegovog razvoja. Aktivna igra promoviše procese učenja i razvoja dece na različite načine.

3. Igranje je zabavno i prijatno

Nijedno dete se ne igra sa namerom da nauči nešto smisleno. Deca vole da se igraju jer uživaju. Oni uživaju u svojim samoopredeljenim postupcima i samoefikasnosti koju doživljavaju. Deca su po prirodi radoznala i radoznalost je najbolja didaktika na svetu. Neumorno isprobavaju nove stvari i na taj način stiču dragocena životna iskustva. Učenje kroz igru je prijatno, holističko učenje jer su uključena sva čula – čak i takozvana besmislica.

4. Igranje trenira telo

Suštinska funkcija aktivne igre je trening još mladog tela. Mišići, tetive i zglobovi su ojačani. Sekvence pokreta se isprobavaju, koordiniraju i uvežbavaju. Na ovaj način se mogu izvoditi sve složenije radnje. Radost kretanja postaje motor zdravog razvoja, tako da se mogu razviti osećaj tela, svest, kontrola, bezbednost kretanja, izdržljivost i performanse. Fizički napor i emocionalna uključenost izazivaju čitavu ličnost. Sve ovo podstiče opšti lični razvoj. Avanturistički kreveti i kreveti za igru takođe mogu dati važan doprinos ovde. Pogotovo zato što se „obuka“ odvija svakodnevno i usputno.

5. Igranje i učenje su par iz snova

Ono što se u početku čini kao kontradikcija je zapravo meč iz snova, jer je igra najbolja moguća podrška deci. To je osnovni oblik učenja u detinjstvu. Deca kroz igru razumeju svet. Istraživači igre i detinjstva pretpostavljaju da se dete mora samostalno igrati najmanje 15.000 sati do polaska u školu. To je oko sedam sati dnevno.

6. Igranje oslobađa od stresa

Kada posmatramo decu kako se igraju, iznova i iznova vidimo da kroz igru obrađuju utiske. U igrama uloga se postavljaju lepa, prijatna, ali i tužna, zastrašujuća iskustva. Ono što dete igra ima značenje i značaj za njega. Manje se radi o postizanju određenog cilja ili rezultata. Mnogo je važniji proces igre i iskustva koja deca mogu da steknu dok se igraju sa sobom i drugom decom.

7. Igranje je društveno učenje

Mešovita i polna grupa za igru nudi optimalan razvojni okvir za društveno učenje. Јer kada se deca igraju zajedno, važno je realizovati različite ideje igre. Da bi se to uradilo, moraju se sklopiti sporazumi, usaglasiti pravila, rešiti sukobi i pregovarati o mogućim rešenjima. Vaše sopstvene potrebe morate ostaviti po strani u korist ideje igre i grupe za igru kako bi se zajednička igra uopšte mogla razviti. Deca teže društvenoj povezanosti. Žele da pripadaju grupi za igru i na taj način razviju nova ponašanja i strategije koje im omogućavaju da pripadaju. Igranje otvara put ka sebi, ali i od mene ka vama ka nama.

8. Igranje podstiče kreativnost

Deca kroz igru oblikuju sopstvenu stvarnost. Ne radi, ne postoji - bujna mašta čini gotovo sve mogućim. Mašta, kreativnost i igra su nezamislivi jedno bez drugog. Dečje igre su i složene i maštovite. Oni se iznova i iznova ko-konstruišu. U igri se često javljaju problemi koje treba rešiti. Potraga za rešenjima je suštinski deo igre. Ovo učenje zasnovano na otkrićima je aktivno prisvajanje sveta u sopstveno ime.

9. Igra prevazilazi granice

Igranje je veoma važno za prijateljstva, kao i međukulturalne i međujezičke kontakte. Dnevni boravak je mesto proživljene socio-kulturne raznolikosti. Ključ za susrete i zajedništvo je igra. Kroz igru deca urastu u svoju kulturu i kroz igru uspostavljaju kontakt jedni sa drugima, jer u igri sva deca govore istim jezikom. Dečja otvorenost za druge stvari i interesovanje za nove stvari prevazilazi granice i omogućava razvoj novih obrazaca odnosa.

10. Igra je pravo deteta

Deca imaju pravo na slobodno vreme, opuštanje i igru. Ovo pravo na igru je sadržano u članu 31. Konvencije UN o pravima deteta. Komitet UN za prava deteta naglašava da deca treba da se igraju samostalno i da ih manje usmeravaju odrasli. Zadatak vrtića je da omogući deci da se nesmetano igraju u stimulativnim prostorijama - u zatvorenom i na otvorenom. Pedagogija koja promoviše igru omogućava devojčicama i dečacima da razviju svoje igračke veštine i omogućava roditeljima da dele o tome koliko se njihova deca razvijaju kroz igru.

Prvi put objavljeno u vrtiću danas 10/2017, str. 18-19